Partnerski odnosi

Sve je više bračnih parova koji se posle decenija braka odlučuju na razvod, spremni da se odreknu varljive sigurnosti koju imaju u bračnoj zajednici i da povrate ličnu sreću i samostalnost

Supružnici srednjih godina koji se odluče na razvod suočavaju se sa brojnom strahovima i nedoumicama koje se tiču dece, usamljenosti, nalaženja novog partnera i pitanja - ko je od bračnih partnera glavni krivac za to što im se dešava. To su rezultati opsežnog američkog istraživanja na ovu temu.
U većini slučajeva žena je ta koja traži razvod. Psiholozi, stručnjaci za razvode, potvrđuju da one pre svojih muževa uočavaju prve nagoveštaje propadanja braka: lagano otuđivanje među supružnicima, nedostatak pažnje, sve manje razgovora i bliskosti... Ove pukotine u odnosima tokom godina dobijaju na težini i na kraju dovode do osećanja konstantnog nezadovoljstva.
Materijalna situacija bitno utiče na donošenje konačne odluke. Ekonomski zavisne žene, iako sigurne da žive u lošem braku, po pravilu ostaju u njemu. Sa druge strane, one koje u pedesetim godinama imaju svoju karijeru i ekonomsku nezavisnost, ranije se odlučuju na napuštanje supružnika i prekid neuspešnog braka.
Najveća i najčešća kočnica supružnika koji donose odluku razvesti se ili ne, je strah da će razvodom povrediti decu - koju doživljavaju kao žrtve razvoda. Činjenica je da su deca spona koja povezuje supružnike. Na osnovu opsežnog istraživanja urađenog u Americi, 58 odsto muškaraca, nasuprot 37 odsto žena, izjavilo je da su godinama odlagali razvod upravo zbog dece.
Zašto se muškarci više brinu o reakciji dece nego žene? Zato što se podrazumeva da će majke ostati bliske sa svojom decom. A kako potvrđuju stručnjaci koji su radili pomenuto istraživanje, muškarci imaju opravdan strah da će razvodom izgubiti kontakt sa decom, a u velikom broju slučajeva to se pokazuje kao tačno.

Bura sa srećnim završetkom
Kada je o odgovornosti za razvod reč, žene su sklonije da je pripišu svojim muževima. Za njih su im presudni razlozi da se razvodu bili: ponašanje muževa, fizičko ili emotivno zlostavljanje, neverstvo, konzumiranje droga ili alkohola. Sa druge strane, muževi smatraju da je nestanak ljubavi bio uzrok razvoda, potom različiti pogledi na zajedničku budućnost i različite potrebe i stilovi života. Jedina okolnost za koju niko ne priznaje svoju odgovornost, već za to optužuje supružnika je - prevara.
Mnogi supružnici nakon napornog razvoda imaju utisak da će se od onog kroz šta su prošli teško oporaviti. Međutim, statistike pokazuju da ipak brzo uspevaju da nađu novog partnera i započnu novu vezu. To je najdelotvornija terapija da sami sebi potvrde da su u stanju da nastave sa svojim životima.
Za muškarce je seks sa novim partnerom jedan od bitnih načina da se izbore sa stresom kroz koji su prošli. No, nije mali broj onih koji u samoći i alkoholu utapaju osećanja frustriranosti i samosažaljevanja. Žene se posle razvoda uglavnom posvećuju vežbanju i poslu. Povratak ličnog identiteta smatraju najvećom nagradom i teže se nego muškaraci odlučuju za novi brak. Stručnjaci to tumače činjenicom da žene imaju daleko veći broj prijateljica koje ih podržavaju posle razvoda, a da su muškarci zbog nedostatka pravih prijatelja usamljeniji i zbog toga imaju veću potrebu da se ponovo ožene.
Pomenuto američko istraživanje posvećeno bračnim partnerima koji su se razveli u pedesetim godinama, pokazalo je da i muškarci i žene nakon raskida braka pokazuju visok stepen zadovoljstva i da imaju ozbiljne planove za budućnost. Čak 70 odsto ispitanika izjavilo je da se nije pokajalo i da su sigurni da su učinili pravu stvar.

Kako razvod utiče na zdravlje?
Burne emocionalne turbulencije koje prate proces razvoda braka i period neposredno posle smrti supružnika, ugrožavaju zdravlje. To nije nepoznanica ni za lekare, ni za one koji su imali ovakva iskustva. Na pitanje - koliko dugo se osećaju posledice ovih životnih situacija, do skoro nije bilo odgovora. Potražile su ga Linda Vajt, sociolog Univerziteta u Čikagu i dr Meri Elizabet Hajges iz Blumering škole javnog zdravlja. Rezultati njihove studije objavljeni su u septembarskom broju Žurnala zdravlja i socijalnog ponašanja. U istraživanju je učestvovalo 8.652 ispitanika oba pola: bračni parovi, razvedene osobe, udovci i udovice starosne dobi izmedju 51 i 61 godina. Više godina prateći uporedno njihovo psihičko i fizičko zdravlje ustanovile su nekoliko činjenica:
Razvedene osobe, udovice i udovci, za razliku od onih koji su u braku, imaju 20 odstvo veći rizik od srčanih oboljenja, dijabetesa, oboljevanja od kancera i drugih hroničnih zdravstvenih smetnji, a najčešće su to visok krvni pritisak i porast nivoa holesterola.
Čak i oni samci koji su osnovali nove bračne zajednice osećaju posledice traume razvoda ili gubitka dugogodišnjeg životnog partnera. Hronične probleme sa zdravljem dugoročno ima svaka deseta osoba, a pokazalo se da nije zanemarljiv ni povećan rizik od upadanja u depresivna stanja, s dužim ili kraćim trajanjem.
Po rečima Linde Vajt, razvod i gubitak partnera ponajpre utiču na mentalno zdravlje i taj uticaj je dugotrajan. Ignorisanje loših osećanja samo produžava psihičke patnje koje pre ili kasnije izazivaju niz psihosomatskih stanja i oboljenja. Po njenim rečima, posledice se mogu eliminisati zdravim stilovima života koji podrazumeva redovne fizičke aktivnosti, adekvatnu ishranu i posete lekarima istog trenutka kada se osete i najmanje zdravstvene ili psihičke smetnje.
Samoća u poznim godinama nije ni poželjna, ni zdrava. Ovo istraživanje je pokazalo da su osobe koje su posle razvoda ili smrti partnera ponovo zasnovale brak - ipak zdravije i u manjem riziku od oboljevanja od usamljenika.

Lekovitost novih veza
- Novi brak je lekovit, kao i sve druge nove emotivne veze koje se ne moraju završiti pred matičarem. Samcima poručujem da maksimalno moguće održavaju socijalne kontakte sa porodicom i prijateljima, ali i da se potrude da stvaraju nova prijateljstva sa sebi srodnim osobama, kaže Linda Vajt.
Šta je u korenu svih pomenutih zdravstvenih i psihičkih smetnji? Stres, nezaobilazni pratilac razvoda i gubitka supružnika. Ovom stanju, pogotovo ako postane hronično, najteže odoleva srce i kardiovaskularni sistem. To je potvrdila studija dr Marka Hauarda, kardiologa i profesora na Univerzitetu u Teksasu, koja je pokazala da su razvedene žene u srednjim godinama (čak iako se ponovo udaju), u znatno većem riziku od srčanih oboljenja nego one koje su u braku.
- Jak, dugoročni stres koji se javlja pre, tokom i posle razvoda braka okidač je brojnih bioloških procesa u organizmu žene. Oni su dobra podloga za nastanak kardiovaskularnih i hroničnih oboljenja. Budući da je reč o ženama koje su u menopauzi, stanju koje je i bez dodatnih stresova dovoljno teško zbog brojnih burnih promena u organizmu i psihi, dodatne emotivne bure dobijaju na intenzitetu i prete da dugoročno ugroze zdravlje, objašnjava dr Mark Hauard. Dodaje i da stres nije bauk kojeg je nemoguće oslobiti se, a kada se eliminiše - organizam se brzo regeneriše u svakom pogledu.
U zaključku studije navodi i da loš brak ima isti negativan zdravstveni učinak kao i težak proces razvoda. Zbog toga poručuje ženama, ali i muškarcima:
- Za one koji godinama žive u visoko stresnom braku, razvod može biti (a najčešće i jeste) dobro ulaganje u zdravlje u srednjem i poznom životnom dobu.