Saveti stručnjaka
1 Ne ulazite u vodu posle jela. Sačekajte bar dva sata posle lakog obroka i bar tri sata posle kompletnog ručka.
2 Nema skakanja posle dugog boravka na suncu ili tek završenog sportskog susreta. U vodu treba ulaziti postepeno, kvaseći najpre potiljak, a zatim i ostatak tela.
3 Osobe pod dejstvom alkohola ili narkotika ne smeju da ulaze u vodu.
4 Ne skačite u plićak (ni na glavu, ni na noge). Ako je voda mutna, pre skoka proverite tačnu dubinu.
5 Izbegavajte da plivate sami i daleko od obale (zadržite razdaljinu od 100 metara!) kako bi u slučaju nezgode intervencija spasioca bila brza i efikasna. Ko namerava da se otisne na pučinu ili pliva duž morskog grebena, prisustvo treba da označi ronilačkom bovom (vrsta balona), privezanom oko struka.
6 U slučaju lošeg vremena (jak vetar, uzburkano more ili jezero), ne udaljavati se od obale. Radi bezbednog kupanja, treba poslušati savet čuvara plaže koji najbolje poznaje deo obale za koji je zadužen.
7 Ne izigravajte instruktora plivanja i ne idite u dubinu sa lošim plivačem.
8 Pored predviđenih prsluka za spasavanje, u čamcu uvek mora da bude bar jedan iskusni plivač zadužen za pružanje pomoći. Deca mlađa od sedam godina moraju da nose "mišiće" za plivanje koji garantuju maksimalnu sigurnost.
9 Nemojte ostajati dugo u vodi. Izađite na prvi znak hladnoće. Prekomerno hlađenje može izazvati grčeve. Čak ni vrsni plivači ne treba da precene snagu, recimo zaustavljanjem disanja na kraće ili duže vreme.
10 Ne kupajte se ako niste u dobroj psihofizičkoj kondiciji, ako je voda uzburkana, ako je na plaži istaknuta crvena zastavica, ako duvaju snažni vetrovi, ako postoje jake struje ili je temperatura vode neuobičajeno niska.
11 Ne pravite se da ne vidite signalne plutače (bove) koje označavaju zonu bezbednu za kupanje.
12 Ne udaljavajte se od plaže više od 150 metara koristeći dušek, gumeni pojas, dasku za surfovanje ili mali čamac na naduvavanje.
Vodeni skuteri
Na plažama je sve više "jahača" brzih vodenih motora. I za njih postoje norme koje se moraju poštovati:
- mogu da ih voze osobe koje su napunile 18 godina i poseduju nautičku dozvolu;
- na skuter se seda tek posle navlačenja zaštitnog prsluka i stavljanja kacige;
- za polazak i povratak koriste se posebni vodeni koridori, uz poštovanje predviđene brzine;
- vožnja je dozvoljena samo danju, na sigurnoj udaljenosti od obale, uz povoljne vremenske uslove;
- držati se podalje od prilaza lukama;
- proveriti da li na skuteru postoji propisana zaštitna oprema (na primer, signalna plutača za šlepovanje i spasavanje).
|
Mesecima željno iščekujemo susret sa plažom da više ni o čemu ne mislimo već da se prepustimo talasima, srećni što najzad možemo da se opustimo i odmorimo. Pažnja, međutim, ne sme da zataji čak ni na letovanju jer kupanje podrazumeva rizik. Opasnost se ne krije samo u vodenom prostranstvu, slanom ili slatkom podjednako, već i načinu na koji se ponašamo kad se tu zadesimo. Tada se moramo prisetiti najosnovnijih pravila opreza kako ni za trenutak ne bismo ugrozili ni sebe ni bezbednost porodice.
Elise smrti
Poslednji tragični događaj zabeležen je 29. maja ove godine u šibenskim vodama. Jureći prevelikom brzinom, vozač glisera Z. K. naleteo je na ronioca i na licu mesta ga usmrtio. Iako zakon zabranjuje glisiranje u zoni 300 metara od obale, ni veliki broj horor-udesa, koji nas svakog leta zaprepaste, ne sprečava nesavesne vozače da divljaju takoreći uz samu obalu.
Ronjenje ili plivanje u blizini vodenih bolida veoma je opasno. Zanesen brzinom, vozač ne vidi kupača, ne može da preusmeri gliser i - ode glava. Naravoučenije: ne plivajte daleko od obale jer je saobraćaj u vodi često haotičniji od saobraćaja u gradu.
Osoba koja skoči iz čamca s namerom da roni poštovaće sledeća pravila:
- proveriće ima li u blizini drugih čamaca koji bi je mogli "zakačiti";
- obavestiće vozača čamca i ostale putnike kako bi svi znali da je čovek u moru i kako slučajno ne bi pokrenuli motor;
- plivaće u neposrednoj blizini svog čamca da je ne potkače oni koji su u međuvremenu pristigli;
- nosiće zaštitni prsluk kako bi bila što uočljivija.
I vozači glisera/motornog čamca moraju voditi računa:
- da ne uzurpiraju prostor namenjen kupačima već koriste specijalne "koridore" za ulaz i povratak s mora, ne prelazeći brzinu od 3 čvora;
- da se ne približavaju previše drugim čamcima i pre pokretanja motora provere okolnu zonu kako bi se uverili da je prostor čist.
Kongestija
Tegoba koja se rađa iz neopreza: gonjeni žegom, čim završimo s ručkom jurimo da se osvežimo plivanjem, ne misleći na posledice. A one mogu biti nezgodne.
- Kad jedemo, proces varenja dovlači krv u stomak. Ukoliko se bućnemo pre nego što se proces završi, hladna voda će sniziti telesnu temperaturu.
- Naglo hlađenje krvi koja kruži stomakom prekida varenje i uzrokuje grčeve, bledilo, znojenje. Kad se to dogodi u vodi, preti nam opasnost da se udavimo.
- Kongestija se ispoljava bolom u želucu ili celom abdomenu, mučninom, povraćanjem, podrigivanjem, gorušicom, vrtoglavicom, zamagljenjem vida, slabošću mišića, iznurenošću, glavoboljom, znojenjem i žmarcima.
Kako je izbeći
Lako - dovoljno je samo malo opreza!
- Posle jela sačekati bar 2-3 sata pa tek onda zaplivati.
- Pre ulaska u vodu otići pod tuš ili se kvasiti postepeno, posebno kad smo zagrejani. Dodir s hladnom vodom kad su krvni sudovi prošireni od toplote uzrokuje smanjeni priliv krvi u mozak.
- Izbegavati ledene napitke.
- Ne upražnjavati sport ili zahtevnu fizičku aktivnost posle obilnog obroka. Organizam nema dovoljno snage da izdrži pojačani napor i, u isto vreme, uspešno dovrši varenje.
Gubitak svesti
Dugo plivanje pod vodom sa zadržavanjem daha može uzrokovati sinkopu. Reč je o prolaznom gubitku svesti, praćenom prekidom disanja.
- Često stiže i bez najave zbog povećanog stresa ili napora kojem se izlažemo na kupanju.
- Sinkopa se javlja zbog smanjene koncentracije kiseonika u krvi i tkivima. Posledica? Bez dovoljno kiseonika mozak ne može da obavlja funkcije, pa dolazi do gubitka svesti i prekida disanja.
Kako ga izbeći
Plivanje u moru ili reci već je samo po sebi zahtevno zbog vodenih struja. Plivanje sa zadržanim dahom iziskuje još veći napor, pa i u tom slučaju treba poštovati pravila da bi se izbegla opasnost:
- krenite na plivanje samo ako se osećate savršeno dobro i odmorno;
- ne ronite predugo bez cevčice za vazduh ili boce, pogotovo ako niste pohađali neki od kurseva u specijalizovanim centrima. Ako ste dobar plivač, dovoljno je nekoliko "zaveslaja" ispod vode, a onda izronite i - odmorite se;
- izbegnite ona 3-4 duboka i brza udisaja pre nego što zaronite. Mnogi misle da tako stvaraju rezervu vazduha, ne shvatajući da rizikuju prekid disanja;
- ako ste rešili da plivate dugo i daleko, poželjno bi bilo da to ne radite sami. U svakom slučaju, obavestite nekog o svojoj nameri.
Vodeni udar
Priznajemo, teško je odoleti: posle dremke na suncu, odbojke na pesku ili šetnje po obali jedina nam je želja da se bućnemo i rashladimo.
- Kad su vrućine nepodnošljive, a temperature usijane, taj naizgled bezazleni manevar može skupo da nas košta.
- Naglo uranjanje vrućeg tela u hladnu vodu uzrokuje sindrom hidrokucije, poznatiji kao vodeni udar.
- Kad "usijana" osoba zaroni u more, posebno ako je temperatura vode znatno niža od telesne, njen termički sistem se - raspada.
- Rezultat? Gubitak svesti, praćen naglim prestankom disanja i zastojem u radu srca i krvotoka.
Kako ga izbeći
Vrući ne smemo da skačemo u vodu. Treba ulaziti postepeno i polako.
- Najpre pokvasiti stopala, gležnjeve, ručne zglobove, lice i grudi, a onda malo po malo i ostatak tela.
- Organizam na taj način ima vremena da se prilagodi novoj situaciji i podesi "centralu" koja kontroliše unutrašnju temperaturu.
- Vodeni udar nastaje i zbog nedovoljne fizičke kondicije. Zato na plaži ne treba preterivati ni sa plivanjem, ni sa naprezanjem, uopšte.
Grčevi
Skok u more posle dužeg boravka na suncu (kao i ulazak u prostoriju sa jakim klima-uređajem) pokreće mehanizam odbrane poznat kao vazokonstrikcija.
- Šta to znači? Znači da, iznenada izložen nižoj temperaturi, organizam mora da zadrži toplotu kako se ne bi suviše ohladio. To postiže sužavanjem krvnih sudova.
- Kad se to dogodi, periferni delovi tela kao što su noge i ruke ne dobijaju dovoljno krvi i dolazi do blokade. Tada se javljaju grčevi.
Kako ih izbeći
Ako je voda hladna a vi zagrejani, bućnite se tek kada smočite ruke, potiljak i stopala kako bi dodir između vode i mišića bio manje traumatičan. Osobe podložne grčevima, pridržavaće se još nekih pravila:
- kad se znojimo, gubitak vode i mineralnih soli treba nadoknaditi ispijanjem specijalnih slatko-slanih rastvora koje koriste i sportisti. Razređuju se vodom jer i dehidratacija doprinosi pojavi grčeva;
- u ishranu uvesti namirnice bogate natrijumom i kalijumom, pogotovo kad se po vrućini mnogo krećemo. Zeleno svetlo za banane, krompir, ananas, dinju i grejpfrut;
- izbegavati tesnu obuću: sprečava priliv krvi u stopala kojima tada preti povećani rizik od grčeva. Ne i za vrlo visoke potpetice koje remete krvotok, posebno u nivou lista.
