Ako vas predstavljanje u javnosti
ili držanje govora pred drugim
ljudima užasava, pratite naš
plan akcije u tri koraka

Srce bije kao ludo, noge vam se tresu, obliva vas hladan znoj, imate knedlu u grlu... Ko još nije osetio napad treme pre držanja govora, izlaska na ispit ili scenu? Ako nije velika, trema može delovati kao stimulans, jer lupanje srca koje ona izaziva obezbeđuje mozgu bržu prokrvljenost, a samim tim i bolji rad.
Ipak, strah da nećete uspeti da uradite šta treba može sve da upropasti. Dešava se da ljudi ne mogu da jedu ili spavaju danima pre dotičnog događaja.
Iako specifični lekovi protiv treme ne postoje, lekari nekad prepisuju betablokatore, u slučaju lupanja srca, ili anksiolitike. Ipak, povremena pojava treme se može kontrolisati (s tim da je odlazak kod psihologa potreban ako se javlja svakodnevno). Primenom osnovnih saveta, neprijatnost može nestati za nekoliko meseci.

1. Najpre se opustite
Suočavanje sa nezgodnom situacijom je najbolje kad ste potpuno opušteni. Jedino tako možete da objektivno procenite opasnost i da ne podlegnete stresu. Ali, opuštenost, očigledno, nije urođena osobina, već se uči.
Najpre treba da naučite dobro da dišete: smestite se na mirno mesto, lagano i duboko udišite vazduh kroz nos puneći postepeno stomak, zaustavite disanje na nekoliko sekundi, a zatim lagano izdišite kroz usta. Stavite ruku na stomak da bolje osetite pokrete, ali ne pomerajte gornji deo grudnog koša. U početku, ponavljajte ovu vežbu barem tri puta dnevno, a zatim je primenjujte u kritičnim momentima. Razmislite o časovima joge kako biste što bolje ovladali veštinom disanja.
Savet: da biste se brzo umirili, zgrčite celo telo nekoliko sekundi, a zatim se opustite. Smirenje je zagarantovano.

2. Analizirajte situaciju
U trenucima paničnog straha, svi obično preterujemo i uveličavamo opasnost. Pre ispita ili poslovnog razgovora, kažete sebi: "Ako ne uspem, moja karijera će propasti". Umesto da podlegnete negativnim mislima, bolje je sagledati stvari iz pravog ugla.
Kako se ponašati...
• ... pre izlaganja pred kolegama: bojite se da ćete početi da mucate ili da ćete loše predstaviti projekat? Opustite se, vaše kolege zanima suština, a ne forma.
• ... pre ispita: nedostatak samopouzdanja u ovom konkretnom slučaju povlači istinski strah od neuspeha i mišljenja drugih. Razmislite dobro i procenite na pravi način vrednost ispita. Morate shvatiti da život ne prestaje kad dobijete diplomu...

Ako neko od vaših bližnjih ima tremu • Nemojte ga sažaljevati jer tako samo naglašavate njegov problem. • Isto tako, nemojte nikad negirati njegov problem, jer je on za njega itekako stvaran. • Razmislite zajedno o situacijama koje izazivaju tremu i pokušajte da pronađete uzroke. • Ne pokazujte da vas sve to brine jer ćete tako samo povećati njegov stres. • Pre dotične situacije, obavezno mu naglasite da se vaša osećanja prema njemu neće promeniti ni u slučaju neuspeha.

• ... pre izjavljivanja ljubavi: ljubavna trema proizilazi iz straha od odbijanja. Budite realni! Nema svrhe da se nervirate danima (i noćima) razmišljajući "šta bi bilo kad bi bilo". Prepustite sve zdravom razumu: bilo da su vam osećanja uzvraćena ili ne, bolje je pregrmeti to odjednom.
• ... pre izlaska na scenu: čak iako igrate u amaterskoj pozorišnoj trupi, minuti pre dizanja zavese podsećaju ponekad na košmar: drhtanje, utisak da ste zaboravili tekst... Razmišljajte pozitivnije: gledaoci dolaze da uživaju u predstavi, a vaš zadatak je da im pričinite to zadovoljstvo i da komunicirate sa njima.

Šta ne treba raditi
• Uveravati se da će "sve biti u redu": na neki način tako ignorišete problem: izbegavate ga odmah, ali će se on vratiti kasnije. A tremu možete eliminisati samo ako dobro razmislite o njenim uzrocima.
• Ponašati se fatalistički: ako je panika već poremetila vaše izlaganje ili izlazak na scenu, ne mora da znači da će se ista stvar desiti i sledeći put: ne radi se o hroničnoj bolesti, već o problemu koji se može rešiti.

3. Konačno, suočite se sa strahovima
• Usudite se da se suočite sa neprijatnim situacijama povećavajući stepen težine u korist pobeda a na uštrb treme. Cilj je da prikupite pozitivna iskustva, tako da postepeno povećavate samopuzdanje. Ova metoda se pokazala naročito korisnom prilikom obraćanja javnosti.
• Počnite sa manjim poduhvatima, na primer pitajte nepoznatu osobu na ulici koliko je sati ili pozovite prijatelja da vam vrati knjigu pozajmljenu pre dužeg vremena. Ako morate da držite govor pred publikom, vežbajte pred porodicom.
Konačno, malo po malo ćete se suočavati sa mišljenjem drugih ljudi kojeg se toliko pribojavate. A ako je to mišljenje neizbežno, nikako nije katastrofalno.